Sve ti ide u zivotu, ljubav, obrazovanje, porodica, drustvo, ludovanje... Sve postizes... Ali trazis vise i vise i vise... Umesto zahvalnosti i truda da ocuvas sve sto ti je Bog pruzio, trazis vise... To je nesto sto je, jednostavno, coveku u krvi... Onda polako pocnes da padas. To bi trebalo da bude upozorenje da negde gresis. Jednu gresku pocinjes da ispravljas drugom, pa padnes jos vise. Svi mi gresimo i sve je moguce ispraviti. Bitna je volja i zelja da uspes da se podignes kad pocnes da padas i kad napravis gresku da znas da je ispravis, a ne da se opravdavas. Treba znati reci ''Pogresio sam'', treba se pokazati kakav si na delima, a ne na recima.
