Toliko misli drzis u sebi, a nemas apsolutno ni jednu adekvatnu rec da opises trenutno stanje svoje duse. Strah od gubitka necega sto mozda i nemas. Nosis teret koji bi skinuo sa ledja pomocu samo dve, tri reci koje ne mozes da pronadjes, a u tebi su... Pun si osecanja, a opet se osecas prazno i mislis da svrha postojanja tvoje licnosti zapravo nema smisla. Kreces u nove bitke, a nisi jos uvek stavio tacku na stare pobede ili pak poraze. Toliko toga, a ustvari nista. Jedno veliko nista. Koje oruzje upotrebiti? Koje je dovoljno dobro da unisti jednog od najvecih neprijatelja? Borba sa vlastitim mislima cesto ume da bude daleko teza od bilo kojih drugih. Na koji nacin uciniti da preovladaju pozitivne misli i pocnu te voditi kroz zivot i vratiti onaj stari dobri optimizam? Pitanje je na koje vec duze vreme pokusavam da nadjem odgovor...
